Srbija mora da se konsoliduje i ojača, pre svega privredno i politički, a onda će se smanjiti i zahtevi za njenu dekonstrukciju.
Naravno, ali ojačanje se sigurno neće desiti tako što će neko da potpiše jednostrani trgovinski sporazum, tako što neće ni dinar ulagati u proizvodnju, tako što će rasprodavati ono što vredi, umesto ono oronulo pa nek' kupac ulaže novac...potcenjivanjem seljaka i njihovih proizvoda...
Čini mi se da Srbija teško može da ojača na taj način, vođenjem takve politike.
Preporuke:
0
0
3
nedelja, 18 jul 2010 19:37
b.s.
Odlična, rečita analiza. Precizna i jasna. Hvala Vam, trebalo bi češće da Vas pitaju za mišljenje.
Preporuke:
0
0
4
nedelja, 18 jul 2010 20:01
sava t.
Komentar na ovaj tekst sam poslao kad se nalazio u rubrici hronika i nije objavljen pa ću sad pokušati ponovo.
Ovo je tekst ispod svakog nivoa za nekog ko je po zvanju istoričar. G. Marković se iz sve snage trudi da užas koji Srbi i Srbija preživljava pripiše samim Srbima skrivajući Anglo-američku pozadinu dekomponovanja Srbije. On Rašku oblast, naziva Sandžakom, on ne isticanje Srpskih zastava u Novom Pazaru pripisuje Jugoslovenstvu i nepoznavanju himne(kao da nečiji subjektivan stav i spoznaja utiču na površinu neke države), on Statut vojvodine koji između ostalih članova ima i onaj koji omogućava referendumsko otcepljenje tog dela Srbije od ostatka tzv. uže Srbije svodi na borbu za fotelje...
Preporuke:
0
0
5
nedelja, 18 jul 2010 20:29
Odbrana i poslednji dani
...Dobra je ideja naše države da neke stvari koje se tiču Sandžaka, ali i albanskog pitanja, direktno raspravi sa Turskom....
Ne znam zbog čega na velika vrata Tursku uvoditi na naš prostor. Neka uđu na mala vrata ako mogu.
....* Kakav utisak su na vas ostavili snimci iz Novog Pazara prilikom posete Erdogana, činjenica da su se teško mogle videti srpske zastave u moru turskih...
- Mi generalno imamo problem sa državnim i nacionalnim identitetom, sa državnim simbolima, i to nije slučaj samo u Sandžaku, već u gotovo svim krajevima Srbije. Himnu smo naučili tek skoro, posle godina pobeđivanja naših sportista, a i sada većina jedva zna prve dve strofe...
Zabijanje glave u pesak pred problemom.
... Nažalost, i u Vojvodini su glavni korisnici proširenih nadležnosti funkcioneri. Iza ideoloških programa, zahteva za autonomiju, manje-više krije se borba za fotelje...
Klasična zamena teze. Minimiziranje vojvođanskog separatizma koji ima duboke korene. Neozbiljno i neodgovorno je sve objasniti borbom za fotelje.
..Rusija i Turska i sada zauzimaju uloge glavnih zaštitnica malih balkanskih naroda, s tim što su pre dva veka bile u sukobu, a sada su saveznice...
Ovo je relativnije od Ajnštajnove teorije relativiteta.
....Ako je neki narod bio izvan svake mere privilegovan u Jugoslaviji to su bili Crnogorci, a od zajedničkog života sa Srbima imali su samo koristi. Jedini narod koji nema baš nijedan razlog da se potuži na Beograd su oni. Ali, frustracija rađa separatizam i kao što su nosioci raznih nacionalnih programa bili propali intelektualci, tako su i kreatori crnogorske nezavisnosti ljudi koji nisu uspeli u Beogradu....
Jedino se sa ovim slažem.
Preporuke:
0
0
6
ponedeljak, 19 jul 2010 00:40
gorštak
I šta nam zapravo poručuje autor - kako Srbija treba da bude ''umiljato jagnje koje pet majki sisa'': Ameriku, EU, Rusiju, Kinu i Tursku. Čak i Tursku?! Imam utisak da se u tu svrhu čak i takozvani ''Sandžak'' vidi kao regija od značaja za Turke iz čega možemo da se ovajdimo od njih, a ne kao sastavni deo Srbije oko koga nema i ne sme biti nikakvog cenjkanja, kao ni oko bilo kog drugog. Mnogo više od otvorenog antisrpstva ''drugosrbijanaca'' mene brine kobajagi srpstvo ''realpolitičara'' poput Predraga Markovića, koji sve, ali baš sve posmatraju iz perspektive nekog najbanalnijeg pragmatizma koji se uvek okonča na našu štetu, jer je zbrkan, defanzivan, oportun i neutemeljen. Takvoj ''realpolitici'' pribegavali su i Milošević i Koštunica i Tadić, pa evo gde nas je odvela.
Nema Srbiji spasa dok se ne utemelji u samoj sebi, dok ne obnovi svoj hrišćanski, viteški i borbeni duh i ne postane spremna da brani svako svoje selo, grad, regiju, svaku crkvu i manastir, svaku zgradu i fabriku, svakog svog čoveka na bilo kom delu planete, svaku igru, pesmu, knjigu, pisca koje neko hoće da prisvoji, svako slovo ćirilice, svaku reč i dijalekat. Od bilo koga po bilo koju cenu.
Sve mimo toga je mlaćenje prazne slame.
Preporuke:
0
0
7
ponedeljak, 19 jul 2010 08:32
vaske
Odlican intervju. Pedja je glas razuma u pustinji srpske nazovi intelektualne javnosti
Sta keze, vracanje na odnos sila u 19om veku. Mozda u necijim glavama ali ne i u realnosti, jer tzv. male balkanske drzave svoje saveznike vide u Briselu pa im ne treba zastita od Ankare ili Moskve, koje su uzgred isto tako saveznici tog Brisela. Ostaje samo jedna zemlja na Balkanu u kojoj politicka i intelektualna elita to ne shvata. Nagradno pitanje za Predraga, koja je zemlja u pitanju? Mozda dobije i Kviska za odgovor.
Preporuke:
0
0
11
ponedeljak, 19 jul 2010 15:20
Sokenekos
Za Gorštaka: Amin!
Preporuke:
0
0
12
ponedeljak, 19 jul 2010 16:41
Mladi DŽedaj
Meni se to približavanje sa Turskom nimalo ne sviđa. Turska je, u osnovi, naš neprijatelj. Nemamo mi šta sa njima da se zbližavamo.
Onaj ko ne razlikuje prijatelje od neprijatelja je u ozbiljnom problemu. Neprijatelj će jednog dana samo obrnuti ploču i pokazati svoje pravo lice (u momentu kad njemu to bude odgovaralo) a prijatelja neće biti tu da pomogne jer ga je odbacio.
Preporuke:
0
0
13
ponedeljak, 19 jul 2010 17:05
mržnja je loš savetnik
Odličan intervju poštenog i tek ponekad malo zbunjenog i kalkulišućeg Markovvića. Ko ume bolje - široko mu polje. A komentari tipa "Sava T." i slični samo blamiraju ideju i ideologiju kojoj su, navodno, privrženi.
Preporuke:
0
0
14
ponedeljak, 19 jul 2010 21:41
pošten i malo zbunjen kalkulant
Mržnja je loš savetnik!
Preporuke:
0
0
15
ponedeljak, 19 jul 2010 22:05
Vasko Cubric
U jednom komentaru vec je receno, ali da ponovim i ponesto dodam:ono sto je receno o sustini autonomije Vojvodine vec danas je ispod onoga sto realno donosi, o ocekivanjima na nekim stranama
i mogucnostima koje takva autonomija otvara u daljem razvoju okolnosti oko nas da se i ne govori. Da se ne racuna na mogucnost zadovoljavanja pretenzija, autonomiju i sve to bi dobili u sestrinskim po pripadnosti EU I NATO paktu gde je bilo i ima daleko vise razloga za sve to.
Preporuke:
0
0
16
ponedeljak, 19 jul 2010 23:49
Igor
Objektivno, izbalansirano, realno. Kao što i priliči intelektualcu i gospodinu tipa Peđe Markovića.
Preporuke:
0
0
17
utorak, 20 jul 2010 18:39
Peter RV
Markovic kaze :
"Uravnotežena slika Drugog svetskog rata ne znači odbacivanje partizanskog heroizma."
Pa u ovome je i sustina problema pomirenja izmedju 'Partizana' i 'Cetnika'.
Ako se insistira na partizansko 'herojstvo' onda samo ostaje 'cetnicima' da to prihvate. Kakva je to onda, baza za pomirenje?
Poslije vise od pola vijeka pre-vaspitanja, ostala nam je slika cetnicka kao prljavih, pjanih bradonja (koji obozavaju gibanicu),koljaci i kako da ne- izdajnici, cija masovna strijeljanja (Kocevski Rog, Zelengora itd, treba pozdraviti, i razumjeti kao triumf anti-fasisticke pobjede.
(Nista ovdje od 'srebrenickog' sindroma pokajanja?)
Herojstvo podrazumijeva plemenitost i galantnost prema pobijedjenima ,vrline potpuno odsutne kod ondasnjih partizana.
Neka me izvine njihovi potomci, ali nemam ni jednoga jedinoga primjera (u CG) gdje su se partizanske vodje drukse ponasale, nego kao divlja masina za istrebljivanje ideoloskih protivnika.
Odlican primjer je bas taj Jovo Kapicic,titov general koji je uzimao clanove familije kao stit da bi ubio njihovoga oca.
Ovakvi ljudi nijesu bili izuzetak nego pravilo sa kojim su se oni ponosili. Crnogorske jame su bile pune 'izdajnika' koji su i zivi bili baceni u njima. Poznata su bila i 'pasja groblja' gdje su stotine bili strijeljani.
{Evo vam jedan primjer kvaliteta anti-fasisticke borbe, ciji autor mi je poznat. Bio je maturant podgoricke gimnazije 1941, komunista, ubrzo postao komandant jednog partizanskog odreda, kojemu su se predali neki 'camicia-neri' (Musolinijevi fasisti-pajaci, strasljivci i bezvredni za borbu). Nas maturant ih je sve bacio zive, u zivi krec (u nekih 2500 stepeni temperature). Nista nije pomoglo kukanje bjednika}.
Ovaj nacin ratovanja je bio potpuno necuven u CG.
Ali- uspjeo je da dovede ovakve ljude na vlast.
'Cetnici' su vec odavno platili ceh. Na 'partizanima' je sad da sjasu konacno sa njihovog visokoga 'herojskoga' konja.
Bez toga nikakvo pomirenje nece bit iskreno.
Preporuke:
0
0
18
utorak, 20 jul 2010 19:42
Marusja Sergejevna
Pozdrav profesore Markoviću...
Kada bi smo svi malo razmislili pre nego što donesemo odluku, sigurna sam da bi smo manje grešili... A kad bi smo imali pomalo i mudrosti, te greške bi nas manje koštale...
Osnovni problem našeg naroda je što je neuk, pa mu stoga ponekad teške reče treba i oprostiti...
Volim da čitam vaše tekstove i nadam se da će ih biti još...
Preporuke:
0
0
19
utorak, 20 jul 2010 23:28
za "Marusju"
Slažem se sa Vama... Pozdrav i podrška Peđi Markoviću.
.jpg)
Čini mi se da Srbija teško može da ojača na taj način, vođenjem takve politike.
Ovo je tekst ispod svakog nivoa za nekog ko je po zvanju istoričar. G. Marković se iz sve snage trudi da užas koji Srbi i Srbija preživljava pripiše samim Srbima skrivajući Anglo-američku pozadinu dekomponovanja Srbije. On Rašku oblast, naziva Sandžakom, on ne isticanje Srpskih zastava u Novom Pazaru pripisuje Jugoslovenstvu i nepoznavanju himne(kao da nečiji subjektivan stav i spoznaja utiču na površinu neke države), on Statut vojvodine koji između ostalih članova ima i onaj koji omogućava referendumsko otcepljenje tog dela Srbije od ostatka tzv. uže Srbije svodi na borbu za fotelje...
Ne znam zbog čega na velika vrata Tursku uvoditi na naš prostor. Neka uđu na mala vrata ako mogu.
....* Kakav utisak su na vas ostavili snimci iz Novog Pazara prilikom posete Erdogana, činjenica da su se teško mogle videti srpske zastave u moru turskih...
- Mi generalno imamo problem sa državnim i nacionalnim identitetom, sa državnim simbolima, i to nije slučaj samo u Sandžaku, već u gotovo svim krajevima Srbije. Himnu smo naučili tek skoro, posle godina pobeđivanja naših sportista, a i sada većina jedva zna prve dve strofe...
Zabijanje glave u pesak pred problemom.
... Nažalost, i u Vojvodini su glavni korisnici proširenih nadležnosti funkcioneri. Iza ideoloških programa, zahteva za autonomiju, manje-više krije se borba za fotelje...
Klasična zamena teze. Minimiziranje vojvođanskog separatizma koji ima duboke korene. Neozbiljno i neodgovorno je sve objasniti borbom za fotelje.
..Rusija i Turska i sada zauzimaju uloge glavnih zaštitnica malih balkanskih naroda, s tim što su pre dva veka bile u sukobu, a sada su saveznice...
Ovo je relativnije od Ajnštajnove teorije relativiteta.
....Ako je neki narod bio izvan svake mere privilegovan u Jugoslaviji to su bili Crnogorci, a od zajedničkog života sa Srbima imali su samo koristi. Jedini narod koji nema baš nijedan razlog da se potuži na Beograd su oni. Ali, frustracija rađa separatizam i kao što su nosioci raznih nacionalnih programa bili propali intelektualci, tako su i kreatori crnogorske nezavisnosti ljudi koji nisu uspeli u Beogradu....
Jedino se sa ovim slažem.
Nema Srbiji spasa dok se ne utemelji u samoj sebi, dok ne obnovi svoj hrišćanski, viteški i borbeni duh i ne postane spremna da brani svako svoje selo, grad, regiju, svaku crkvu i manastir, svaku zgradu i fabriku, svakog svog čoveka na bilo kom delu planete, svaku igru, pesmu, knjigu, pisca koje neko hoće da prisvoji, svako slovo ćirilice, svaku reč i dijalekat. Od bilo koga po bilo koju cenu.
Sve mimo toga je mlaćenje prazne slame.
Onaj ko ne razlikuje prijatelje od neprijatelja je u ozbiljnom problemu. Neprijatelj će jednog dana samo obrnuti ploču i pokazati svoje pravo lice (u momentu kad njemu to bude odgovaralo) a prijatelja neće biti tu da pomogne jer ga je odbacio.
i mogucnostima koje takva autonomija otvara u daljem razvoju okolnosti oko nas da se i ne govori. Da se ne racuna na mogucnost zadovoljavanja pretenzija, autonomiju i sve to bi dobili u sestrinskim po pripadnosti EU I NATO paktu gde je bilo i ima daleko vise razloga za sve to.
"Uravnotežena slika Drugog svetskog rata ne znači odbacivanje partizanskog heroizma."
Pa u ovome je i sustina problema pomirenja izmedju 'Partizana' i 'Cetnika'.
Ako se insistira na partizansko 'herojstvo' onda samo ostaje 'cetnicima' da to prihvate. Kakva je to onda, baza za pomirenje?
Poslije vise od pola vijeka pre-vaspitanja, ostala nam je slika cetnicka kao prljavih, pjanih bradonja (koji obozavaju gibanicu),koljaci i kako da ne- izdajnici, cija masovna strijeljanja (Kocevski Rog, Zelengora itd, treba pozdraviti, i razumjeti kao triumf anti-fasisticke pobjede.
(Nista ovdje od 'srebrenickog' sindroma pokajanja?)
Herojstvo podrazumijeva plemenitost i galantnost prema pobijedjenima ,vrline potpuno odsutne kod ondasnjih partizana.
Neka me izvine njihovi potomci, ali nemam ni jednoga jedinoga primjera (u CG) gdje su se partizanske vodje drukse ponasale, nego kao divlja masina za istrebljivanje ideoloskih protivnika.
Odlican primjer je bas taj Jovo Kapicic,titov general koji je uzimao clanove familije kao stit da bi ubio njihovoga oca.
Ovakvi ljudi nijesu bili izuzetak nego pravilo sa kojim su se oni ponosili. Crnogorske jame su bile pune 'izdajnika' koji su i zivi bili baceni u njima. Poznata su bila i 'pasja groblja' gdje su stotine bili strijeljani.
{Evo vam jedan primjer kvaliteta anti-fasisticke borbe, ciji autor mi je poznat. Bio je maturant podgoricke gimnazije 1941, komunista, ubrzo postao komandant jednog partizanskog odreda, kojemu su se predali neki 'camicia-neri' (Musolinijevi fasisti-pajaci, strasljivci i bezvredni za borbu). Nas maturant ih je sve bacio zive, u zivi krec (u nekih 2500 stepeni temperature). Nista nije pomoglo kukanje bjednika}.
Ovaj nacin ratovanja je bio potpuno necuven u CG.
Ali- uspjeo je da dovede ovakve ljude na vlast.
'Cetnici' su vec odavno platili ceh. Na 'partizanima' je sad da sjasu konacno sa njihovog visokoga 'herojskoga' konja.
Bez toga nikakvo pomirenje nece bit iskreno.
Kada bi smo svi malo razmislili pre nego što donesemo odluku, sigurna sam da bi smo manje grešili... A kad bi smo imali pomalo i mudrosti, te greške bi nas manje koštale...
Osnovni problem našeg naroda je što je neuk, pa mu stoga ponekad teške reče treba i oprostiti...
Volim da čitam vaše tekstove i nadam se da će ih biti još...